Драга,
Хајде да пријатељство не ограничавамо мислима. Хајде да му укинемо важност на основу рока трајања. Немамо времена да важемо колико знамо једна о другој, колико смо пута разговарале. Хајде да учимо међусобно, спонтано, свесно. Уз мало твојих топлих загрљаја. Уз мало моје луде занесености животом.
Веома прија када добијеш потврду онога у шта верујеш. Наравно, добићеш је само онда када потпуно и дубоко верујеш. Када знаш, целим својим бићем знаш, да нећеш остати сама. Знаш да свака особа носи животну лекцију која ти треба. Онда не тугујеш за онима са којима не причаш. Не стрепиш да ново пријатељство неће трајати до краја живота. Па шта и ако буде трајало недељу дана! Замисли шта све са једном особом можеш да проживиш за седам дана! Не вапиш за једном једином најбољом другарицом, јер овај град је препун богатих душа. Сваки град је такав.
Поверовала сам у то чим су ми рекли. Верујем да нема краја добрим људима у мом животу. Верујем да ћу се сутра погледати у очи са неком добром душом. То ће бити једини наш контакт за цео живот, али ће бити важан. Препознаћу да правих људи има свуда. Не, нису изумрли. Не, није их тешко наћи. Провери прво са својом подсвешћу да ли верујеш у њихово постојање. Ако их нема тамо, неће их бити ни на јави. Само пажљиво гледај. Гледај срцем. Слушај енергијом. Није то претерана осетљивост. То је свесно тражење истине. Свесно тражење оних који су ти намењени.
Када поклањам нешто, увек се надам да ће тој особи користити. Надам се да ће схватити да не поклањам зато што је такав датум, већ да сам интензивно мислила о њој. Присећала се свих наших разговора, наводећи у свест све што су ми икада рекли да им значи. Поклањам део себе. Поклањам пажњу, без скривене жеље да ми се врати. Поклањам јер желим, не зато што морам. Понекад дође спонтано, на датум који нема веће значење, жеља да измамим нечији осмех. Сањарим како би било лепо да мени неко нешто дарује. Уместо да грчевито чекам и кукам ако се не деси, окрећем улоге и дарујем.
Колико је важно да умеш да дајеш, толико је важно да умеш да добијеш. Хајде да избришемо ону реченицу: ,,Хвала, није требало.“ Како то мисле да није требало? Није требало да обрадујеш некога? Да покажеш да ти је стало? Хајде да избришемо те глупости ,,нормалних, финих“ људи. Хајде да будемо ненормалне. Ти буди топла, црвена искрености. Ја ћу бити радосна, жута светлост. Хајде да изазивамо осмехе свуда, као што смо једна другој. Хајде да мењамо себе и да волимо себе, јер та љубав је уметност. Та љубав гради нови свет.
Ти си моја животна лекција нежности и доброте. Сањивог осмеха после најнапорнијег дана. Истанчаног слуха за друге. Ти си моја лекција сликарства Густава Климта. Даривања у правом смислу те речи. Заправо, у мом смислу те речи. Даривање када нема повода, ослушкујући туђу душу, са печатом свог труда. Где ћеш бољи повод од осећања радости!
Дајана Митровић
http://www.facebook.com/tren.ideje/
Трен Идеје 